Мујо Хрњица избавља Свог побра Арнаут Османа (Мостар) 0001    Чету купе до два побратима, 0002    Малу чету шездесет другова. 0003    Када побре чету покупише, 0004    Отискоше у Кунару клету, 0005    У Кунару на равну пољану, 0006    По пољани пали по конацим’ 0007    Па су туден ноћу преноћили. 0008    Подранио буљук-баша Мујо, 0009    Па он буди по пољани друштво; 0010    Како којег пробуђује друга 0011    Готовом га чашом заљеваше. 0012    Реда дође Арнаут Османа, 0013    Пива не ће Арнаут Османе, 0014    Већ он вели буљук-баши Мују: 0015    »Побро драги, буљук-баша Мујо, 0016    Куд хоћемо, заједно не ћемо, 0017    Дедер нама ти под’јели друштво 0018    У Кунари, на равној пољани«. 0019    А вели му буљук-баша Мујо: 0020    »Побро драги, Арнаут Османе, 0021    Ја сам чуо од старих четника, 0022    Није среће дијелити друштво.«- 0023    »Побро драги, буљук-баша Мујо, 0024    Гдје је срећа, ту је и несрећа. 0025    Кад сајдемо к Задру широкоме, 0026    Ко изведе роба, ко робињу? 0027    Изведе је Арнаут Османе. 0028    Кад сајдемо на нашу Удбину, 0029    Сваки вели: »Мубарећи Мујо!« 0030    Од Османа ни говора нема. 0031    Кад сајдемо у села Котара, 0032    Ко изнесе из Котара главу? 0033    Изнесе је Арнаут Османе. 0034    Кад будему на нашу Удбину, 0035    Свак ти вели: »Мубарећи Мујо! 0036    Од Османа ни спомена нема. 0037    Већ мој побро, буљук-баша Мујо, 0038    Куд хоћемо, заједно не ћемо, 0039    Дедер нама ти растави друштво.« 0040    Кад му Мујо разабрао р’јечи, 0041    Па он викну свог брата Халила: 0042    »Дедер, брате, ти растави друштво, 0043    Подај побру Орлан бајрактара, 0044    Таког бајра на Удбини нема; 0045    И подај му Диздаревић Меха, 0046    Кога Меха на Удбини нема; 0047    И подај му до два Мусагића, 0048    Оба брата од једне матере, 0049    А ати им од једне кобиле, 0050    Таког бахта у два брата нема; 0051    Све остало по пола под’јели.«- 0052    У млађега поговора нема, 0053    Д’јели друштво нејачак Халиле: 0054    Даде побра Орлан бајрактара, 0055    Таког бајра на Удбини нема; 0056    И даде му Диздаревић Меха, 0057    Кога Меха на Удбини нема; 0058    И дода му до два Мусагића, 0059    Оба брата од једне матере, 0060    А ати им од једне кобиле, 0061    Таква бахта у два брата нема; 0062    Све остало по пола под’јели.- 0063    Осман оде Задру широкоме, 0064    Мујо оде у село Котара. 0065    Вазд’ у Муја добра срећа бјеше, 0066    Кад је био грозну винограду, 0067    Он угледа до троје кочије, 0068    Па до њиха догонио ђога. 0069    Првијем је капак отворио, 0070    Ал у њима Брехуљина мајка: 0071    А кад другим капак отворио, 0072    Али туден Брехуљина љуба; 0073    Па је трећим капак отворио, 0074    Али туден Брехуљина сека. 0075    Све троје је заврн’о кочије, 0076    Па их гони у Кунару клету, 0077    У Кунару на росну пољану, 0078    Па он вели свом брату Халилу: 0079    »Остала ми дуга граналија 0080    Код онога грозна винограда, 0081    Ја кад дође Брехуља Шимуне, 0082    Шта ће рећи Брехуља Шимуне: 0083    »»Вид’ ђидије, буљук-баше Муја, 0084    Гдје у страху пушку оставио!«« 0085    А ја идем к оном винограду, 0086    Да ја нађем пушку налиманку.« 0087    Па он нађе пушку налиманку. 0088    Нешто му се даде погледати, 0089    А угледа Шимунову кулу, 0090    Па је себи Мујо говорио: 0091    »Ја кад дође Брехуља Шимуне, 0092    Шта ће рећи Брехуља Шимуне: 0093    »»Вид’ ђидије буљук-баше Муја, 0094    Лако му је било отјерати, 0095    Отјерати до три женске главе, 0096    Што ми није кулу поробио, 0097    Поробио па је запалио!«« 0098    Па отишће буљук-баша Мујо, 0099    Па отишће Шимуновој кули. 0100    У кулу је натјерао ђогина, 0101    Па он оде кули уз мостове 0102    И улази у прву одају, 0103    Та је пуна крсташа талира; 0104    Па у другу улази одају, 0105    Та је пуна мљетачких цекина; 0106    Па у трећу улази одају, 0107    А готова тола курисана, 0108    Па он паде за готову толу. 0109    Стаде звека чавли на авлији, 0110    А изби му Брехуља Шимуне, 0111    Па потеже са галеше торбу 0112    И истресе до три русе главе, 0113    Па се плесну Брехуља Шимуне: 0114    »Куку мени до Бога милога! 0115    Вид’ ђидије буљук-баше Муја, 0116    Лако му је било отјерати, 0117    Отјерати до три женске главе, 0118    Што ми није кулу поробио, 0119    Поробио па је запалио!« 0120    А истјера коња из авлије 0121    И отјера низ поље зелено. 0122    Све то Мујо и види и слуша, 0123    Па он сађе до ђогата свога, 0124    Па укиде хегбе са ђогата. 0125    Па он насу сићаних цекина, 0126    На тавану ватру наложио, 0127    Па он сађе до ђогата свога, 0128    На њега је хегбе навалио, 0129    Изведе га на мермер авлију, 0130    Па познаје до три русе главе, 0131    Познаје их, познат их не може, 0132    Па их носи шадрван водици, 0133    И он позна до три русе главе: 0134    Једно глава Диздаревић Меха, 0135    Двије главе до два Мусагића, 0136    Оба брата од једне матере. 0137    Он укиде са ђогата торбу, 0138    Па он метну до три русе главе, 0139    Те узјаха дебела ђогата, 0140    Отишће га низ поље зелено, 0141    А кула се танка пригодила, 0142    Па му брзо ватру прихватила. 0143    Стадоше му бити думанови, 0144    А за њима мави пламенови, 0145    А пукоше два топа на кули. 0146    Оде јека низ поље зелено, 0147    Очуо их Брехуља Шимуне, 0148    Па под собом окреће малина, 0149    Па се плесну Брехуља Шимуне: 0150    »Куку мене до бога милога, 0151    Нут’ ђидије буљук-баше Муја, 0152    Гдје ја њега оставих у кули!« 0153    Сретоше се на пољу зеленом, 0154    Покрај оног зеленога луга. 0155    Гдје се среше, ту се ударише, 0156    Потегоше бритке аџемовке, 0157    Све ћордама ћорде пребијаху, 0158    Па балчаке у траву бацише, 0159    Јер никаква сијећи не може. 0160    Потегоше гвоздене наџаке, 0161    Све наџацим’ дршке изломише, 0162    Бацише их у зелену траву. 0163    Сјахаше се с дебелијех коња, 0164    Подбише се у плећа јуначка, 0165    Ношаху се љетни дан до подне. 0166    Запјенио Брехуља Шимуне, 0167    Запјенио бијелом пјеницом; 0168    Запјенио буљук-баша Мујо, 0169    Запјенио б’јелом и крвавом, 0170    Па га виче Брехуља Шимуне: 0171    »Чујеш ли ме буљук-баша Мујо, 0172    Дедер стани, па погледај Мујо, 0173    Како ј’ стало на небу сунашце, 0174    Како ј’ стало па се загледало, 0175    Гдје с’ носају два харна јунака.« 0176    За то Мујо хаје и не хаје, 0177    Веће Мујо из грла завика: 0178    »Зелен луже, мој вијерни друже, 0179    Нигда ми се осамио н’јеси 0180    Ја л’ брез вука, ја ли брез хајдука, 0181    Ја л’ брез брата, гојеног Халила!« 0182    Под Шимуном ноге задрхтале, 0183    Повали га буљук-баша Мујо, 0184    Па је нашо комадић од ћорде, 0185    С тим му Мујо одрезао главу 0186    И њу баци у зобницу торбу. 0187    Па узјаха широка ђогина, 0188    Отишће га на Кунару клету, 0189    На Кунару на росну пољану. 0190    На пољани одјаха ђогата, 0191    Па он сио на студену ст’јену, 0192    На десну се поднимио руку. 0193    Њега пита нејачак Халиле: 0194    »Што си ми се замислио Мујо?- 0195    »Лез’ Халиле, штене материно, 0196    Све ја шутим, а наџаке ћутим, 0197    Све наџаке Брехуље Шимуна. 0198    Дедер скини са ђогата торбу, 0199    Па познаји, чије су то главе.« 0200    Халил скиде са ђогата торбу, 0201    И истресе он четири главе: 0202    Једно глава Диздаревић Меха, 0203    А дв’је главе до два Мусагића, 0204    Оба брата од једне матере, 0205    А четврто Брехуље Шимуна; 0206    Па му вели буљук-баша Мујо: 0207    »Дедер носи Шимунову главу, 0208    Дедер носи Шимуновој мајци, 0209    Нек познаје, чија је то глава.« 0210    У млађега поговора нема, 0211    Носи главу Брехуљиној мајци, 0212    Кад је мајка главу угледала, 0213    Она цвили као љута гуја: 0214    »Ој Шимуне, жалосна ти мајка, 0215    Сад ја знадох, да сам осужњила! 0216    Ти си мени вазда говорио: 0217    »»Да ми Бог да и срећа од Бога, 0218    Да се тучем с буљук-башом Мујом, 0219    Да ја с Мујом мејдан подијелим!«« 0220    А вазда ти говорила мајка: 0221    Прођ’ се Муја, ујела га гуја, 0222    Вазда Мујо о пр’јевари ради, 0223    Превариће, осјећ’ ће ти главу.« 0224    А говори буљук-баша Мујо, 0225    Па он вели свом брату Халилу: 0226    »Чуј Халиле, мој брате једини, 0227    Ето теби до троје кочије, 0228    Чекај мене три бијела дана, 0229    И четврти данак до по дана, 0230    Не буде л’ ме четврти до подне, 0231    Гон’ кочије право на Удбину. 0232    А ја идем потражити побра, 0233    Свога побра Арнаут Османа; 0234    Ја ли наћи побратима свога 0235    Ја л’ таваницу плећим’ населити.« 0236    То му рече, па узјаха Мујо, 0237    И отишће низ Кунару клету, 0238    А Кунару здраво прелазио, 0239    И Мосуру здраво преходио, 0240    И Тихоњу, највишу планину, 0241    Па ето га Јадиковцу кланцу, 0242    Гдјено често јадикују мајке. 0243    А нешто му у камењу јечи- 0244    Када Мујо дотјера ђогата, 0245    Али туден Орлан бајрактаре, 0246    Врло грдних допануо рана. 0247    Њега Мујо са ђогата виче: 0248    »Побратиме, Орлан бајрактаре, 0249    Јеси ли се плахо изранио? 0250    Хајирли ти твоје ране биле!« 0251    А Орлан га из камења виче: 0252    »Побратиме, буљук-баша Мујо, 0253    Хајирли су, јер на теби н’јесу! 0254    Кад сајдосмо к Задру широкоме 0255    Копилета, задарскога бана, 0256    Родила му бјелица пшеница, 0257    Па је, бане, сабро жетелице, 0258    Да му жењу бјелицу пшењицу: 0259    Сто момака, двјеста дјевојака, 0260    Свео Анђу, своју јединицу, 0261    Снио чадор од бијеле свиле, 0262    Наврх њега од злата јабука, 0263    Да с’ гледају младе жетелице. 0264    Осман оде цури под чадоре, 0265    Па он љуби младу Маџарицу. 0266    Ја га виках из грла јуначког, 0267    Ја га викнух и два и три пута: 0268    »»Н’јесмо пошли љубит Маџарица!«« 0269    За то Осман хаје и не хаје, 0270    Ја потегох из сагрије ћорду, 0271    А чадору тенефе одсјекох, 0272    Извуче се Арнаут Османе. 0273    Задарска нас потпазила стража, 0274    Па завика Арнаут Османе: 0275    »»Браћо моја, млади Удбињани, 0276    Чија ј’ реда прва ударати?«« 0277    Ја га вичем из грла јуначког: 0278    »»Ко ’но љуби Маџарице младе, 0279    Онога је миња ударати.«« 0280    Па удари Арнаут Османе; 0281    Остависмо туден десет друга. 0282    А на други кланац ударили, 0283    И туде су краљски плаћеници. 0284    Опет виче Арнаут Османе: 0285    »»Браћо моја, млади Удбињани, 0286    Чија ј’ миња сада ударати?«« 0287    Ја га вичем из грла јуначког: 0288    »»Ко ’но љуби Маџарице младе, 0289    Онога је првог ударати.«« 0290    И туден је побро ударио, 0291    Остависмо и ту десет друга. 0292    Па на трећи кланац ударисмо, 0293    На том кланцу Брехуља Шимуне; 0294    Опет виче Арнаут Османе: 0295    »Браћо моја, млади Удбињани 0296    Ко ће сада први ударати?«« 0297    Ја га вичем из грла јуначког: 0298    »»Ко ’но љуби Маџарице младе, 0299    Онога је миња ударати!«« 0300    И туден је побро ударио. 0301    Ту сам био, а очим’ видио, 0302    Гдје погуби Брехуља Шимуне, 0303    Гдје погуби Диздаревић Меха, 0304    И погуби до два Мусагића, 0305    Све три им је ујагмио главе, 0306    А Османа Задру отјераше, 0307    Отјераше дрвљем и камењем, 0308    Ништа њему урадит не могу. 0309    А ја побро плахих падох рана, 0310    Седам ме је пушак’ ударило, 0311    Од грлашца до малих пушака, 0312    Свака рана смрти одговара.« 0313    Те му ране Мујо устезаше, 0314    Узјаха га на свога ђогина, 0315    Па му Мујо ’вако говорио: 0316    »Пушћи ђогу дизгин по јабуци, 0317    Сам ће тебе донијети ђого 0318    У Кунару, на росну пољану; 0319    А ја одох потражити побра, 0320    Свога побра Арнаут Османа; 0321    Ја ли ћу ја побра избавити 0322    Ја л’ тавницу плећим’ населити.« 0323    Мујо оде низ поље зелено, 0324    Салазио Задру каменоме, 0325    Па налази задарског кравара, 0326    Питао га за свог побратима, 0327    А кравар му по истини каже: 0328    »Ев’ Османа жива су стјерали, 0329    Стјерали га Задру широкоме, 0330    Стјерали га у градску капију, 0331    Нико њему у руке не смије. 0332    Вен се данас Задар искупио, 0333    Искупио задарскоме граду, 0334    В’јеће вију, шта ће од Османа; 0335    Ко ћ’ Осману савезати руке, 0336    Дају њему благо небројено.« 0337    Док је Мујо разумио р’јечи, 0338    Па пос’јече задарског кравара, 0339    Своје свлачи, његове облачи 0340    И узима његову батину, 0341    Па отјера задарска говеда, 0342    Гони њиха задарској капији. 0343    Ту се Задар листом искупио, 0344    В’јеће вију, шта ће од Османа, 0345    Тко ћ’ Осману савезати руке. 0346    Чобан бану полетио руци: 0347    »Дај ми, бане, изун и тестира, 0348    Да ти свежем Арнаут Османа.« 0349    А вели му млад задарски бане: 0350    »Хајд отален, задарски чобане, 0351    Кад би тебе он жива изјео, 0352    Камо л’ би му савезао руке!« 0353    Опет њему полетио руци: 0354    »Дај ти мени изун и тестира, 0355    Па што мени Бог и срећа даде.« 0356    Бан му даде изун и бесједу. 0357    Оде чобан њему у авлију, 0358    Кад га спази Арнаут Османе, 0359    Па га подби Арнаут Османе, 0360    Пуцају му кости у плећима, 0361    А Мујо му турски проговара: 0362    »Давор, давор, Арнаут Османе, 0363    Ово ти је буљук-баша Мујо, 0364    И ја знадем, да с’ од мене јачи, 0365    Али немаш бахта Мујагина. 0366    Тако ћ’мо се носит до капије, 0367    Ондје стоје ати оседлати, 0368    Ондје ћ’мо се побро ми пустити, 0369    А готове ате појагмити 0370    Утећ’ ћемо низ поље зелено.« 0371    Па се хрву до градске капије, 0372    Истјераше пред градску капију, 0373    Пушташе се пред градском капијом, 0374    А готове ате појагмише, 0375    Утекоше низ поље зелено, 0376    А за њима сва задарска стража. 0377    До подне их очима гледаше, 0378    По подне их трагом гонијаше, 0379    Утекоше оба на Кунару, 0380    На Кунару на росну пољану, 0381    Здраво они сишли на Удбину.-